Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste veza između Telegrama i kriptovalute Toncoin. Iako Durov više nije direktno povezan s Toncoinom, koji je proizašao iz njegovog originalnog Telegram Open Network (TON) projekta, Telegram platforma i dalje podržava ovu kriptovalutu. Naime, najavljeno je da će korisnici Telegrama uskoro moći slati Toncoin unutar aplikacije, što bi moglo poslužiti kao sredstvo za olakšano prenošenje sredstava, uključujući i moguće ilegalne transakcije.
Pavel Durov, osnivač Telegrama, imao je ključnu ulogu u inicijalnom razvoju Toncoina, kriptovalute povezane sa Telegram Open Network (TON) projektom. TON je prvobitno bio Durovov ambiciozan plan da stvori decentralizovanu mrežu koja bi uključivala brze i sigurne digitalne transakcije putem blockchain tehnologije. Međutim, 2020. godine, nakon pravnih problema s američkom Komisijom za hartije od vrijednosti (SEC), Durov je napustio projekat .
Nakon povlačenja Durova i Telegrama iz ovog projekta, TON mreža je nastavila da funkcioniše kao decentralizovana inicijativa, sa zajednicom programera koja je preuzela razvoj. Projekat je oživljen u obliku Toncoina, koji i dalje koristi osnovnu infrastrukturu izvorno zamišljenu u okviru Telegram Open Network-a, ali bez zvanične povezanosti sa Durovom ili Telegramom.
Iako Durov formalno nije uključen u dalji razvoj i upravljanje Toncoinom, Telegram je zadržao indirektnu vezu s ovom kriptovalutom kroz planiranu integraciju Toncoina u aplikaciju Telegram, omogućavajući korisnicima slanje i primanje kriptovaluta direktno putem platforme . Durov je izrazio podršku ovoj integraciji, ali više nema zvaničnu ulogu u razvoju Toncoina.
Teoretičari zavjere ukazuju na to da je Durov uhapšen kako bi se onemogućilo širenje slobodnih, decentralizovanih tehnologija poput kriptovaluta, jer one navodno predstavljaju prijetnju centralizovanim finansijskim sistemima i kontrolnim mehanizmima država. Slični narativi su se već pojavljivali, naročito u vezi sa mračnim dijelovima interneta, poput darkneta, gdje su anonimnost i kriptovalute igrali ključnu ulogu u ilegalnim aktivnostima. Toncoin je, prema nekim mišljenjima, mogao postati sredstvo za pranje novca ili finansiranje ilegalnih aktivnosti, slično kako su se bitcoin i druge kriptovalute koristile na darknet tržištima poput Silk Roada.
Međutim, stvarna slika je daleko složenija. Dok Telegram ima reputaciju platforme koja štiti privatnost korisnika, to je takođe razlog zašto kriminalne grupe preferiraju ovu aplikaciju za svoje aktivnosti. Durov je u više navrata naglasio da Telegram poštuje evropske zakone i da se kompanija stalno prilagođava novim regulativama, uključujući i stroge zakone EU o digitalnim uslugama. Ipak, francuske vlasti smatraju da te mjere nisu dovoljne, što je rezultiralo njegovim hapšenjem.
U konačnici, mnogo toga ostaje nejasno. Veza između hapšenja i Toncoina, kao i potencijalna zloupotreba Telegrama u svrhe ilegalnih finansijskih tokova, i dalje su predmet spekulacija. Zasad, jedino što je sigurno jeste da će ova situacija izazvati dalju debatu o ulozi privatnosti, kriptovaluta i regulacije na internetu.
Interesantno za procitati: Nedostatak istraživanja
Zapratite nas na X-u: Kriptoentuzijasti (@k_entuzijasti)
