Kada se malo bolje osvrneš, shvatiš da su neki ljudi bili samo prolaznici, lekcije, momenti koji su trebali da se dese da bi te oblikovali, ali ne i da bi ostali.

Život ne ostavlja previše prostora za iluzije. Kad skupiš dovoljno iskustva, naučiš da prepoznaš ko je zaista vrijedan tvog vremena, a ko je tu samo iz navike, koristi ili pukog hira. Neki odnosi se gase tiho, bez svađa, bez velikih riječi, samo nestanu u talasu života. Ponekad te to zaboli, ali s vremenom shvatiš da je upravo tako trebalo da bude.

Staviš tačku na neke stvari, ne zato što si to želio, već zato što si morao. Neki razgovori nikada ne budu završeni, neke rane nikada ne zarastu potpuno, ali naučiš da živiš sa tim. Ponekad, zatvorena vrata znače zaštitu, a ne gubitak. Neke priče ostanu neispričane jer bi njihovo ponovno otvaranje donijelo samo još više bola.

Ljudi dolaze i odlaze. Bez tvoje volje, bez tvog uticaja. Neke veze se raspadnu iznenada, dok se druge tiho i postepeno gase. A onda, poslije nekog vremena, shvatiš da nisi ni primijetio kada su neki ljudi nestali iz tvog života. Navikneš se. U početku boli, ali kasnije postane samo dio prošlosti.

Ako neko zaista želi da bude dio tvog života, to će se i pokazati. Ljudi koji su tu da ostanu ne moraju da se dokazuju riječima – oni se dokazuju djelima. Biće tu kada se smiješ, ali i kada padneš. Kad god se zapitaš koga zaista imaš pored sebe, pogledaj ko je ostao kada su svi drugi otišli.

U životu ne možeš natjerati nikoga da ostane, ali možeš naučiti da cijeniš one koji su izabrali da budu tu. Oni su tvoj pravi krug, tvoja istinska podrška. Ostali su samo prolazni likovi u tvojoj priči.